21. Октобар Истина о стрељању у Крагујевцу Велики Школски Час

Гледајте наредна три дана за 10 EUR, или, одаберите модел претплате на три месеца 40 EUR, шесет месеци 70 EUR или годину дана 100 EUR и гледајте све доступне и новододате филмове и серије када желите!

Тежиште филма је на чињеницама које представљају "белу мрљу" историографије социјалистичке Југославије, почев од тога да на "Векликом школском часу" никада није речено како су овде стрељани Срби, упркос томе што је Хитлерова наредба гласила: "Стрељати 100 Срба за сваког убијеног и 50 Срба за сваког рањеног немачког војника". У социјалистичкој Југославији стваран је мит да је народ пошао за комунистима и да је страдао "за Тита и партију". Међутим, према немачким документима, устанак 1941. није био комунистички, већ српски. Против Немаца су се борили припадници Четничких одреда Југословенске војске, па су тако они убили 10 и ранили 26 немачких војника, због чега су у Крагујевцу 21. октобра 1941. године стрељана 2.272 Србина (19 их је побегло са стрељања; према немачкој рачуници, требало је да се стреља 2.300 Срба; на губилиште је изведен 2.301 Србин.)

Ствари се компликују тиме што ђенералштабни пуковник Дража Михаиловић није имао намеру да диже устанак у Србији, већ је од почетка стварао фронт у НДХ, ради заштите Срба од геноцида. Он је на тајне састанке на Равној Гори звао пуковника Јована Тришића, команданта Српске жандармерије, са планом да они униште комунисте, када су се њихови одреди појавили у Србији, половином јула 1941. Ствари су се још више искомпликовале када су Милан Недић и Димитрије Љотић сазнали да Тришић одлази на Равну Гору, па су рекли Немцима да га смене, а жандармерију разоружају...