ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Од почетка, документарни филм схватио сам тако како се овај жанр и зове – као нешто што је засновано на документима. Наравно, овде је пре свега реч о филмским записима као документима. Зато сам уложио огроман напор да их набавим. Увек истичем помоћ Бранка Петровића, емигранта млађе генерације из Њујорка, који је у Националном архиву у Вашингтону пронашао све – или макар све што за сада знамо – што су снимили Американци у Србији 1944. године. То је око 20 минута филмова, на којима се види и генерал Дража Михаиловић. Уједно, то су једини филмови на којима је он снимљен као слободан човек и битно се разликују од оних из 1946. године, са процеса у Београду.
У Југословенској Кинотеци у Београду откупили смо све филмове на којима се виде четници, што је још око 20 минута. Све је снимљено у Бољевцу и околини, 1944. године. Када смо радили филм „Мисија Халијард“, Кинотека је ове филмове дигитализовала (ХД формат), па смо поново откупили један део.
У Архиву Словеније у Љубљани набавили смо снимке словеначких четника из 1943. године, у трајању од неколико минута.
У Националном архиву у Вашингтону Бранко Петровић је пронашао и филмове на којима се виде партизани, Немци и козаци, на тлу окупиране Краљевине Југославије, а у Архиву Југословенске Кинотеке делове неколико филмова на којима се види предратни Београд.
Укратко, у филмовима и серијама у продукцији „Погледа“, налази се практично све за сада познато што је снимљено током Другог светског рата у Србији (поред четника, снимљени су и недићевци и љотићевци, од стране Немаца), део филмске грађе из западних делова Краљевине Југославије, плус ексклузивни снимци предратног Београда.
Међутим, документарност овог филмског жанра разумео сам и као ослонац на нефилмска документа, то јест на класичну архивску грађу. Ово је био лакши део посла, јер сам преко 10.000 страница докумената раније набавио за потребе својих књига, у Војном архиву у Београду, Националном архиву у Вашингтону, Бундес архиву у Фрајбургу и другде. Посебно истичем немачка документа из Бундес архива, која у ранијем периоду – а ни дан данас – нису преузета за потребе Немачке архиве Војног архива у Београду, очигледно намерно. Јер, та документа описују офанзиву четника против Осовине у јесен 1943. према Сарајеву и према Јадранском мору. То је била највећа антиосовинска операција вођена у Европи ван Источног и Западног фронта, током Другог светског рата.
Било уз помоћ филмских, или класичних документа, верујем да наши филмови и серије дају свеобухватну слику догађаја на тлу окипиране Краљевине Југославије. У сваком случају, ово је оригинална, и, за сада, јединствена колекција.
